Sve je bilo savršeno pripremljeno – bijela haljina, cvijeće, muzika, osmijesi na licima gostiju. Maja je sanjala ovaj dan još otkako je bila djevojčica, praveći veo od zastore i maštajući o princu koji će je čekati pred oltarom. I sad je taj dan konačno došao. Stajala je ispred crkve, držeći očevu ruku, dok su je pogledi gostiju pratili s divljenjem.
Marko, njen izabranik, stajao je s druge strane, nasmijan i dostojanstven. Bio je obučen u elegantno odijelo, a oči su mu blistale kad ju je ugledao. Sve je ukazivalo na bajku koja će se završiti zakletvama i plesom do kasno u noć.
Ali onda, dok su izgovarali zavjete, nešto se promijenilo.
Maja je najednom zastala. Glas joj je zadrhtao, a oči su joj se napunile suzama. Prvo su svi pomislili da su to suze sreće – ipak je to bio emotivan trenutak. No, suze su se pretvorile u tiho jecanje. Pogledala je Marka, zatim sveštenika, pa publiku. I tada je izgovorila riječi koje su sve šokirale:
„Izvinite… ja ne mogu.“
Tišina je pala kao veo na cijeli prostor. Marko je zbunjeno gledao u nju, pokušavajući da shvati šta se događa. Niko nije progovarao. A onda je Maja, kroz suze, počela da priča.
„Volim ga“, rekla je tiho. „Ali nisam iskrena prema sebi. Predugo sam pokušavala da budem ono što svi očekuju. Da budem idealna kćerka, idealna žena, da pratim put kojim su me drugi usmjerili. A nisam srećna. Ne ovako.“
Ljudi su bili u šoku. Neki su od nelagode skretali poglede, neki šaptali, a neki nijemo posmatrali scenu koja se odvijala pred njima. Maja je nastavila:
„Znam da zvuči kao najgori trenutak za ovakvo priznanje. Ali bolje sad, nego da provedem život u laži. Marko je dobar čovjek, i zaslužuje nekog ko će ga voljeti iskreno i bez sumnje. A ja… ja moram da pronađem sebe.“
Nakon tih riječi, skinula je veo, ostavila buket i lagano sišla niz crkvene stepenice, dok je njena haljina šuštala u ritmu koraka koji su označavali kraj jedne priče – ali i početak druge.
Naravno, vijest se proširila poput požara. Mnogi su osuđivali njen postupak, nazivajući ga sebičnim, nepromišljenim, pa čak i okrutnim. No bilo je i onih koji su je podržali, govoreći kako je za hrabrost potrebno više snage nego za odustajanje.
Marko? Povukao se u tišinu narednih dana. Nije davao izjave, nije komentarisao. Jednom prilikom, kad su ga novinari slučajno sreli, samo je rekao: „Ne zamjeram joj. Bila je iskrena. I to poštujem.“
Maja je nekoliko mjeseci provela putujući. Otišla je prvo kod prijateljice u Italiju, zatim u Grčku, pa čak i na Island. Učila je o sebi, zapisivala misli, upoznavala nepoznate ljude koji su joj pričali svoje priče.
Godinu dana kasnije, objavila je knjigu. Naslov je bio: „Skidanje vela: Kako sam pronašla sebe u trenutku kad su me svi gledali“. Knjiga je postala hit, posebno među ženama koje su se borile sa sličnim očekivanjima društva.
Maja se nije udala. Bar ne još. Ali osmijeh koji je nosila sada bio je pravi – onaj koji dolazi iznutra.