Krvni pritisak predstavlja silu kojom krv deluje na zidove arterija dok teče kroz krvne sudove. Merenje krvnog pritiska je važno za praćenje zdravlja srca i krvnih sudova, jer abnormalne vrednosti mogu ukazivati na potencijalne zdravstvene probleme. Krvni pritisak se sastoji od dve vrednosti: sistoličkog (gornjeg) i dijastoličkog (donjeg) pritiska.
Šta je krvni pritisak?
- Sistolički pritisak (gornja vrednost): Meren je kada srce kontrahuje i pumpa krv u telo, što predstavlja maksimalni pritisak u arterijama.
- Dijastolički pritisak (donja vrednost): Meren je kada se srce opušta između otkucaja, a krv slobodno prolazi kroz arterije.
Zajedno, ove dve vrednosti daju celokupnu sliku zdravlja krvnog pritiska i pomažu lekarima u dijagnostici i praćenju terapije.
Faktori koji utiču na krvni pritisak
Normalne vrednosti krvnog pritiska variraju u zavisnosti od različitih faktora, kao što su:
- Starosna dob: S godinama, arterije postaju rigidnije, što može uzrokovati povišenje sistoličkog pritiska. Dijastolički pritisak može ostati stabilan ili opasti.
- Fizička aktivnost i telesna masa: Gojaznost i manjak fizičke aktivnosti mogu povećati rizik od hipertenzije (povišenog krvnog pritiska).
- Zdravstveno stanje: Bolesti poput dijabetesa, bubrežnih problema, povišenog holesterola i stresa mogu uticati na krvni pritisak.
Normalne vrednosti krvnog pritiska prema starosnoj dobi
- Mlade odrasle osobe (do 40 godina): Idealne vrednosti su 100-120 mmHg za sistolički i 60-80 mmHg za dijastolički pritisak.
- Srednje doba (40-60 godina): Sistolički pritisak može dostići vrednosti do 130 mmHg, dok dijastolički obično ostaje između 80-85 mmHg.
- Stariji od 60 godina: Sistolički pritisak može biti između 120-140 mmHg, dok dijastolički retko prelazi 90 mmHg.
Uzroci promena u krvnom pritisku
Promene krvnog pritiska tokom života mogu biti uzrokovane različitim faktorima:
- Starosne promene: Sa starenjem, arterije gube elastičnost, što povećava sistolički pritisak. Srčani mišić mora više raditi da pomeri krv kroz krvne sudove.
- Zdravstveni problemi: Hipertenzija (visok krvni pritisak) i hipotenzija (nizak krvni pritisak) mogu značajno uticati na zdravlje. Hipertenzija povećava rizik od srčanih bolesti, dok hipotenzija može izazvati simptome poput vrtoglavice i nesvesnosti.
Kada potražiti lekarsku pomoć?
Ako primetite simptome kao što su:
- Učestale glavobolje (moguće znak visokog pritiska)
- Vrtoglavicu, nesvesticu (moguće znak niskog pritiska)
- Kratkoću daha, nepravilnosti u radu srca ili bolove u grudima
- Umor ili slabost
Ako su vrednosti krvnog pritiska konstantno van normalnih granica, preporučuje se konsultacija sa lekarom.
Kako održati zdrav krvni pritisak?
Za održavanje zdravog krvnog pritiska, važno je:
- Redovno praćenje krvnog pritiska: Merenje krvnog pritiska kod kuće ili kod lekara može pomoći u ranoj detekciji problema.
- Zdrava ishrana: Smanjite unos soli, prerađene hrane i zasićenih masti. Fokusirajte se na voće, povrće, integralne žitarice i zdrave masti.
- Fizička aktivnost: Redovno vežbanje, najmanje 30 minuta dnevno, poboljšava cirkulaciju i jača srce.
- Upravljanje stresom: Tehnike opuštanja, meditacija, joga i duboko disanje mogu pomoći u održavanju stabilnog krvnog pritiska.
- Redovni lekarski pregledi: Osobe starije od 40 godina ili sa porodičnom istorijom hipertenzije treba da redovno prate krvni pritisak.
Zaključak
Krvni pritisak se menja tokom života, a praćenje njegovih vrednosti pomaže u prevenciji ozbiljnih zdravstvenih problema. Razumevanje faktora koji utiču na krvni pritisak i redovno merenje mogu značajno doprineti zdravlju srca, krvnih sudova i poboljšanju kvaliteta života.
